uzgoj kanarinaca

Šime nije toliki "problem" kod neintezivaca feo-melanin več baš kategorija jer sve te ptice liče na mozaike B/C ptice...prisutnost fea je skoro nemoguće izbječi i ukoliko je tip melanina ok te su ptice konkurentne..uostalom najteža uzgojna kategorija je neintenzivac.....pozdrav

PS krstokljune pozdrav ...jednostavno imamo i 2-3 vrste intenziteta pera kod mozaika pa se mogu primjeniti i ove kombinacije.....

Potpuno si u pravu kad si se dotakao kategorije jer sam se uvjerio na svom uzgoju da od ohoho neintezivnih ptica samo mali broj mogu proč za izložbu .Zato sam odlučio da ču ih koristiti samo za uzgoj samo intezivci na izložbe.

Bilo bi super kad bi netko postavio način sparivanja intezivnih ptica s mozaicima ja sam to vidio u jednoj starijoj knjizi koja je na slovenskom ali je nemam kod sebe.

sgobin je napisao/la:Potpuno si u pravu kad si se dotakao kategorije jer sam se uvjerio na svom uzgoju da od ohoho neintezivnih ptica samo mali broj mogu proč za izložbu .Zato sam odlučio da ču ih koristiti samo za uzgoj samo intezivci na izložbe.

Bilo bi super kad bi netko postavio način sparivanja intezivnih ptica s mozaicima ja sam to vidio u jednoj starijoj knjizi koja je na slovenskom ali je nemam kod sebe.

Imaš post no 70 stranica 5 ove tema pozdrav

Sgobin donekle si u pravu. Dok god budu kod nas u istoj grupi i A i B melanične ptice, A ptica je uvijek u prednosti.Kako sam več naglašavao pravu B pticu je puno teže dobiti ali tko zna i umije i na kraju dobije pravu B pticu onda i ta ptica ima šanse. Kako sam več pisao a to znam iz dugogodišnjeg iskustva mnogo uzgajivača pare intenzivno X injasto . Ne razmišljaju puno kakav A X kakav B a rezultat toga je loši A i loši B mladi. Možda je netko nešto naučio od prethodnih postova.
Da naglasim još i ovo: - za rad na dobrim intanzivcima bolje rezultate dobijemo ako je ženka prava intenzivka a mužijak........
Za ovu godinu je več kasno ali dogodine nadam se boljim intenzivnim pticama na izložbama......barem se nadam.

ERVINO je napisao/la:

sgobin je napisao/la:Potpuno si u pravu kad si se dotakao kategorije jer sam se uvjerio na svom uzgoju da od ohoho neintezivnih ptica samo mali broj mogu proč za izložbu .Zato sam odlučio da ču ih koristiti samo za uzgoj samo intezivci na izložbe.

Bilo bi super kad bi netko postavio način sparivanja intezivnih ptica s mozaicima ja sam to vidio u jednoj starijoj knjizi koja je na slovenskom ali je nemam kod sebe.

Imaš post no 70 stranica 5 ove tema pozdrav

Ervino zagolicalo me to parenje A X C pa sam otvorio VEERKAMP-a i potražio. Začudilo me to 100 % mladi intenzivci..........Nema te formule ni u knjizi. Najinteresantnija mi je verzija između muškog bijelog dominantnog n. duplog faktora mozaika i ženke intenzivne . Dobivamo 8 vrsta mladih svi odlični za daljnji rad. Uh bolje da nisam to ni napisao kako ču vam crtati formule???????POZ:

Vjerovatno se parenje Ab x Ab tada smatralo velikom greškom zbog letalnog faktora pa zato nema ???? dokaz da se tada drugačije parilo ti je i ta ptica dom.bijeli nosioc duplog faktora mozaika ???' zbunit čemo ljude sa tim formulama.....inače formula koju sam napisao je od Talijanskih autora novijeg datuma...pozdrav

i mene ste malo zbunili: dominantno bijeli nosioc "DUPLOG" faktora mozaika ????

ajde malo pojasnite, a ako vas zanima ta tema, ima kod mene dvije ptice za razmatranje :-) kad budete raspoloženi dodjite u kontrolu i na pijaču

krstokljun je napisao/la:Objasnite malo za mozaike Ervino!

I pitanje, samo zato sto sudite.
zasto prednost dati intenzivnoj ptici u odnosu na neintezivnu.
ako je sve na ptici ok zasto je degradirati samo zato sto je ova druga atraktivnija.

nije se mislilo da se daje prednost intenzivcima, nego oni u pravilu budu kvalitetnije izložbene ptice, pokazuju manje grešaka nego neintenzivci

Kod rada sa bilo kojom od kategorija nastanu pod ili međukategorije.Griješilo se i još uvijek se griješi sa definicijama i shemama.Pa i sam letalni faktor nije tako izražen i ne ispoljava se na način kako nas se nekad učilo.Bio je skoro pa tabu-tema.
Sheme mogu poslužiti kao okvirne smjernice jer uvijek postoji napomena na kolikom uzorku je dobiven rezultat.Sad postoji veči problem a to je o kakvom uzorku je riječ.Postoji veliki broj kombinacija koje mogu donijeti iznenađenje.Ugodno ili neugodno.Nepotpuna predvidivost i daje draž ovom hobiju.
Renato , tražio sam ,, Veerkamp'' . Našao sam ,, Mein Kampf'' ali tamo neka druga genetika...

Što reči nakon svega ???? genetika je ista samo se terminologija ili nazivi mijenjaju....i da ponovim staru dobru izreku : uzgajivač ne stvara nove gene već nastoji ovladati kombinacijama gena....nekom to uspjeva bolje nekom lošije a najvažnije je da svi uživamo u tome...pozdrav

Renato.M je napisao/la:Sgobin donekle si u pravu. Dok god budu kod nas u istoj grupi i A i B melanične ptice, A ptica je uvijek u prednosti.Kako sam več naglašavao pravu B pticu je puno teže dobiti ali tko zna i umije i na kraju dobije pravu B pticu onda i ta ptica ima šanse. Kako sam več pisao a to znam iz dugogodišnjeg iskustva mnogo uzgajivača pare intenzivno X injasto . Ne razmišljaju puno kakav A X kakav B a rezultat toga je loši A i loši B mladi. Možda je netko nešto naučio od prethodnih postova.
Da naglasim još i ovo: - za rad na dobrim intanzivcima bolje rezultate dobijemo ako je ženka prava intenzivka a mužijak........
Za ovu godinu je več kasno ali dogodine nadam se boljim intenzivnim pticama na izložbama......barem se nadam.

Moram priznati da me zaintrigiralo ovo..
Mislio sam da se Ab x Ab ne preporuča ne samo radi letalnog faktora nego i radi
preuskog perja.. Te "ultra intenzivne" ptice nisu izložbeni primjerci?
Na koji način onda provodit parenja za dobiti dobru A i dobru B pticu?
A ovo jako, normalno, srednje, loše intenzivno.. svašta
...Pitanja za majstore! Čudno da se ova zanimljiva tema nije raspojasala..

Mozaik pročitaj još jednom pažljivo post 94 i 95 nije svašta kako si napisao nego je to istina kojom pare pravi svijetski uzgajivači.

Renato.M je napisao/la:Mozaik pročitaj još jednom pažljivo post 94 i 95 nije svašta kako si napisao nego je to istina kojom pare pravi svijetski uzgajivači.

Pozdrav Renato!

To "svašta" nije bila moja nevjerica nego čuđenje. Kako prepoznati jako intenzivnu pticu od normalne, za
mene su to uvijek bile nijanse u prehrani
Ako se zna da se parenjem Ab x Ab dobije 25% letalno, 25% injasto i 50% intenzivnih, kako
se zna jesu li te jako intenzivne ptice Ab ili AA? Probnim parenjem?
I što je sa tom muškom ili ženskom linijom kod intenzivnih ili neintenzivnih?
Jako interesantna tema..

Mozaik je napisao/la:

Pozdrav Renato!

To "svašta" nije bila moja nevjerica nego čuđenje. Kako prepoznati jako intenzivnu pticu od normalne, za
mene su to uvijek bile nijanse u prehrani
Ako se zna da se parenjem Ab x Ab dobije 25% letalno, 25% injasto i 50% intenzivnih, kako
se zna jesu li te jako intenzivne ptice Ab ili AA? Probnim parenjem?
I što je sa tom muškom ili ženskom linijom kod intenzivnih ili neintenzivnih?
Jako interesantna tema..

jako intezivna ptica ima jako intezivno i jako kratko perije i jako dobro se to vidi,

bude sitnijeg izgleda,produže joj se noge tj kraće perije to tako prikaziva,i bude gola po trbuhu.

Hvala tićar! Još kad bi kakva slika to potkrijepila.
Ima kakva stranica ili online knjiga o tome?
Tražim i ništa na tu temu..

Jedno brzinsko pitanje. Kanarinka mi je ležala na jajima,ali ništa od njih. Dva su bila plodna,ali oba sa malom rupicom koju je mislin muški napravio.
Kad mogu opet ženku zaposlit ,znam da se pisalo o tome,ali ne mogu nać. Ako neko zna di piše nešto o tome neka kaže ili jednostavno napišite ukratko kako ću sad dalje sa njom ?

Bila jaja plodna ili ne kanarinka bi trebala odležat 10 dana na njima barem. Nakon toga može
novo leglo. Nekad im treba i fizički odstranit gnijezdo na dan, dva jer su neke u stanju i 7 dana ležat
na ničemu kad se zakvocaju

P.S. treba im nokte potkratit!

Evo ova moja leži već 22 dana. Sve sam se nada da možda i bude nešto,ali sad znam da je gotovo. Čekao sam jer su mi se i lani dva jaja izvaljala 21. i 22. dan. Zanima me sad koliko je pustit da se odmori ?

Odmarala se 22 dana, sad u pogon!

Oću joj razbit gnijezdo ili ostavit ovo ? Jel mogu malo pošpricat gnijezdo sa front line-om ?

rasturiš gnijezdo i makni ga na 1 ili 2 dana i odmah staviš materijal za plest s gnijezdom
ja špricam gnijezda s "biokillom" mislim da je isto

Zahvaljujem Patrik !

Evo jedansimpatičan tekst za početnike u uzgoju kanarinaca





Malino kanarinci (Belgijski slavuljari) su jedna od najznačajnijih i
pored Harzer-rollera i najrasprostranjenijih rasa kanarinaca pevača.
Malino kanarinci su porekom iz Belgije, a zatim su vrlo brzo rašireni
po celom svetu. Karakteristika ove rase je da njihova pesma podseća na
pesmu slavuja.
Malino kanarinac je
svetlo - žute boje, mužjak intenzivno žute, dok je ženka neznijih tonova. Dugački su oko 16,5 - 17 cm. Glavna njihova karakteristika jepredivna pesma, koja podseća na pesmu slavuja. Malino
kanarinci imaju poseban stav prilikom pevanja,prednji deo tela pomere neznatno unapred.
Samo zdrave i zadovoljne
ptice mogu pokazati sav svoj potencijal. Za malino kanarince je veoma bitno da
se ne ugoje, jer takve ptice postaju trome i gube interesovanje za
pesmu. Prostorija u kojoj se drže kanarinci treba da je svetla, bez
promaje, prijatne temperature i čistog vazduha. U vreme parenja,
temperatura prostorije mora biti od 18 - 20 °C.
Ishrana
kanarinaca treba da obezbedi belančevine, ugljene hidrate, masti,
vitamine i mineralne materije, kao i stalno dostupnu svežu vodu.
Preporučuje se sledeća proporcija mešanog semena kao baza ishrane: seme uljane
repice 40%, svetlo seme 20%, ljušten ovas 5%, muhar 10%, proso 15%,
konopljino seme (kender) 10%. Uz ovo, najmanje 2 - 3 puta nedeljno kanarincima
treba davati sveže voće i povrće. U slučajevima pada plodnosti, pada
imuniteta, možete dodavati vitaminsko-aminokiselinske preparate.
Najbolje
vreme za parenje je od novembra do početka leta. U tom periodu bi
trebalo odraditi odabir roditelja i obezbediti određene uslove koji su
neophodni za parenje i uspešno izvođenje mladih. Roditelji za parenje
treba da su zdravi, ne premladi i ne prestari (najbolje je od 8 meseci do 6 god.),
pravilno operjali. Dve nedelje pred parenje daje im se jača hrana
,bogata belančevinama i vitaminima (uz mešavinu semena dodavati kuvano
jaje ili neki od vitaminsko-aminokiselinskih preparata, a posebno se u
smeši može povećati procenat konopljinog semena). Kavez koji smo
odabrali za izvođenje mladih treba očistiti, dezinfikovati i postaviti
gnezdo, presvučeno mekanim materijalom (vuna). Na pod kaveza treba
staviti krpice, kako bi ženka sama napravila gnezdo. Posle parenja,
obično 5 - 6 dana, ženka snese 3 - 5 jaja, a zatim leži na jajima oko
13 dana. Mužjak može ostati, a možete ga i ukloniti iz kaveza posle
parenja.
Kada se izlegu mladi, sprema im se posebna hrana koja
se sastoji od samlevenog kuvanog jajeta, keksa i griza, uz dodatak
strugane šargarepe, a ženki na tu mešavinu dodajte sveže voće i povrće.
Krajem prve nedelje mladi počinju da dobijaju perje, a posle 10 - 13
dana progledaju. Posle 23 - 25 dana mladi se sami hrane i mogu se
odvojiti od roditelja. Ista ishrana im se zadržava do 60. dana.



Divlji kanarinac (Serinus Canarius) potiece sa Kanarskih ostrva. Tamo su
ga, zbog njegovog ocaravajuceg pevanja , prvi uocili Spanjolci. Oni su ga
i prvi udomacili. Oko 1600. godine su takodjer Talijani i Englezi
poceli uzgajati kanarince, a uskoro i Francuzi. Medjutim, svako od
njih je imao svoj put u uzgoju kanarinaca.
U Engleskoj su se
kanarinci poceli uzgajati u gradovima i na dvorovima. Još i danas
pojedine vrste kanarinaca nose imena engleskih gradova i pokrajina.
Kasnije, kada su se kanarinci namnožili, poceli su ih uzgajati i ostali
staleži. Engleski uzgajivaci su najviše pažnje posvecivali vanjskom
izgledu i držanju ptice, a ne pjesmi. Oni su tako uzgojili mnoge vrste
kanarinaca oblika i stasa od kojih su neke vrlo omiljene medju
uzgajivacima, dok su neke u medjuvremenu izumrle.Talijanski su
uzgajivaci kanarince držali uglavnom zbog pjesme.Oni su ih prenijeli
preko Alpa gdje su Tirolski rudari shvatili da uzgoj kanarinaca može
biti dodatni izvor zarade. Kasnije, kada je u Tirolu rudarenje
prekinuto, to je podrucje postalo trgovinski centar toga doba za
kanarince. Mnogi su tirolski rudari potražili posao u drugim gradovima,
a sa sobom su ponijeli i kanarince. Na taj nacin je nastala i poznata
vrsta kanarinaca pjesme "Harzroller". Pocetkom 19.veka , Harzroller
je bio poznat i omiljen sirom Evrope, a 1842. godine prenesen je i u
Ameriku.U pocetku je u Ameriku izvezeno 15000 kanarinaca, zatim se taj
broj popeo na 70000 da bi do kraja 1900. godine dosegao pola miliona.
Na prelazu veka ta je trgovina dosegla svoj vrhunac.
Danas
se kanarinci uzgajaju u celom svetu, od hladnih kajeva Kanade pa do
vruceg podneblja Afrike. Na prelazu izmedju dva veka , u zapadnim se zemljama
pocinju osnivati društva ljubitelja i uzgajivaca kanarinaca, a takodjer
se organiziraju izložbe i takmicenja. 1860. godine u Belgiji, u mestu
Mechelen uzgojena je i predstavljena nova vrsta kanarinaca pesme
nazvanih "Malino". Belgijanci su takodjer uzgojili i još neke vrste
kanarinaca oblika i stasa, medju kojima i kovrdzave. Ovi kovrdzavi
kanarinci postali su posebno omiljeni u Francuskoj gdje je uzgojena
vrsta "Pariški kovrdzavi".
Zadnjih su deset vekova medju
uzgajivacima popularni kanarinci koji se razlikuju po svojoj
lipokromskoj i melaninskoj obojenosti i crtežu. Tako je poznato oko 320
vrsta boja kanarinaca , u razlicitim kombinacijama obojenosti i crteža.
Kanarinci se mogu podeliti na sledece grupe:

kanarinci pesme
kanarinci boje
kanarinci oblika i stasa

Svetska ornitološka organizacija C.O.M. priznaje cetiri vrste kanarinaca pesme:
Harz
Roller Ova vrsta spada medju najstarije poznate vrste kanarinaca.
Uzgojeni su metodom selekcije krajem 18. i pocetkom 19. veka. Iz
gorja Harz raširili su se po celoj Evropi. Zlatno doba za ove
kanarince je bilo izmedju 1880. godine pa do prvog svetskog rata.
Malino pojavili su se 1850. godine u Mechelnu, Belgija. Ova vrsta
kanarinaca peva nešto glasnije od Harz rollera i za njih je definirano
13 pravilnih nacina peva. Belgijski su relativno dugo selektirali ovu
vrstu kanarinaca, pa je vjerojatno zato ona relativno kasno prihvacena
od strane uzgajivaca širom Evrope. Naglo širenje je ova vrsta doživela
nakon drugog svetskog rata.

Timbrados , ovu su vrstu kanarinaca
predstavili španjolski uzgajivaci negde izmedju 1920. i 1930. god. I za
ovu vrstu kanarinaca je definirano 13 pravilnih nacina peva. C.O.M. je
ovu vrsu kanarinaca priznao 1968. god.

Americki kanarinac pesme , ova je vrsta kanarinaca uzgojena u Americi. To je mesanac izmedju Harz
rollera i border kanarinca. U Evropi je ova vrsta još relativno
nepoznata.
Kanarinci boje , dele se u dve osnovne grupe: lipokromske kanarince i melaninske kanarince.
Lipokromske
boje su tzv. masne boje i to su crvena, žuta i bela.
Melaninske ili
tzv. suve boje su crna i smedja. Lipokromski kanarinci nemaju
melaninske boje, dok je kod melaninskih kanarinaca prisutna i
lipokromska obojenost. Prema intenzitetu obojenosti kanarinci se dele
na intenzivne, neintenzivne te mozaicne. Kombinacijom gore navedenih
osnovnih boja, mutacijama nad njima, te intenziteta obojenosti, danas
postoji citava paleta kanarinaca boje.
Prema C.O.M. kljucu kanarinci stasa se dijele u slijedece klase (C.O.M. Svjetska ornitološka organizacija )
Klasa
A:
Kovrdzavi kanarinci Pariški kovrdzavi Severni kovrdzavi Južni
(francuski) kovrdzavi Švicarski kovrdzavi Talijanski kovrdzavi grbavac
(Gibber Italicus) Padovanski kovrdzavi Španjolski kovrdzavi grbavac
(Giboso) Kovrdzavi cvetic (Fiorino) Japanski kovrdzavi (Makige)
Klasa B:
Kanarinci položaja Belgijski grbavac (Bossu) Škotski polumjesec (Scotch) Minhenski kanarinac (Munchener) Japanski Hoso
Klasa
C:
Kanarinci oblika Borderski kanarinac (Border) Južno škotski
kanarinac (Five) Norvicki kanarinac (Norwich) Jorkširski kanarinac
(Yorkshire) Bernski kanarinac (Bernios) Španjolski minijaturni
kanarinac (Raza Espanola)
Klasa D:
Kanarinci s kukmom
Minijaturni kukmasti (Gloster) Njemacki s kukmom Veliki kukmasti (Crest
- Crestbred) Lankaširski kanarinac (Lancashire) Klasa E:
Kanarinci
crteža Gušterasti kanarinac (Lizard)

Parenje kanarinaca

Prvo i
osnovno pravilo za parenje kanarinaca je kontrola zdravlja
mužjaka i ženke. Zdrav kanarinac je veseo, raspevan i živahan
kanarinac. Moramo pripaziti i na dob kanarinca nastojeci da su oboje iz
prvog prošlogodišnjeg legla. Moguce je pariti kanarince i iz drugog
prošlogodišnjeg legla ali što je kanarinac mladji, obzirom na njegov
razvoj i pjev, nesposobniji je za rasplod.

Za pocetnike, dobro
je nabaviti kanarince za rasplod od razlicitih uzgajivaca cime cemo
postici "svježu krv", a za nekoliko godina aktivnog parenja i vlastito
pleme kanarinaca.
PAŽNJA: Nikako se ne smiju pariti braca i sestre iz
istog legla.
Ako želimo savršene pevace, nastojmo da mužjak i ženka
pripadaju rodovima koji pevaju iste vrste pesama. Do rasploda, valja
voditi racuna i o cistoci kaveza, pogotovo kod ženke a preporucuje se
svakodnevno cišcenje izmeta te dodavanje svežeg peska.
Istina
je da se prije rasploda kanarinaca mora voditi racuna o hrani, ali
bespotrebno je preterivanje sa kuhanim krompirom, raznim zelenilom i
salatama. Naime, za Vaše kanarince, najzdravija je prehrana putem
semenki koje im i inace dajete. Najviše dvaput sedmicno, dobro je
dodati sitno izrezane komadice sveže kuvanog jaja (žumanac). Moramo
voditi racuna da se komadici jaja koje kanarinac odmah ne pojede
uklone, da nebi došlo do kvarenja jaja od cega kanarinac može teško
oboleti. Dakle, ukoliko vodimo racuna o cistoci kaveza i ishrani
kanarinaca, možemo krenuti korak dalje sa procesom uzgoja.

Ukoliko
su i mužjak i ženka spremni za parenje, tada nema problema. No, ucestalo
je slucaj da je neko od njih dvoje nespremniji. Ako je mužjak
nespreman, smanjit cemo prehranu ženke a pojacati prehranu mužjaka.
Dobro je pored jaja, u vodu mu kapnuti vitamina E, kojeg možemo kupiti
u svakoj zoo trgovini (vitamin E je sredstvo za stimulaciju u parenju).
Gnezdo može biti napravljeno od svakakvog materijala (trstike, žice,
drveta...) ali svakako mora biti presvuceno mekim materijalom. Dobro je
po kavezu "pobacati" malo pamuka, kojeg ce ženka vješto postaviti u
gnijezdo.

Mužjaka možemo pariti sa više ženki istovremeno (u
slucaju da imamo više ženki spremnih za rasplod od mužjaka). Mužjaka
možemo pustiti kod ženke da ucini 2-3 skoka, pod uslovom da je ženka
spremna na to. Ukoliko parimo više ženki sa istim mužjakom, vodite
racuna da se mužjak nikad previše ne zadržava kod pojedine ženke, kako nebi
trošio energiju. Ženke obicno snesu od 2-7 jaja (ponekad i 2). Snesu ih
uglavnom rano ujutro a jaja su svetloplavkasto zelene boje s
crvenkastim tackicama.

Kada ženka snese prvo jaje,
moramo ga vrlo pažljivo smestiti u neku posudu sa brašnom, koje ce
držati toplinu. Isto jaje cemo zameniti sa vestackim jajetom. Kada ženka
snese cetvrto jaje, pažljivo cemo vratiti sva jaja u gnezdo i
ukloniti vestacko jaje. Mladi se izlegu 13. dan a pri tom moramo
voditi racuna o temperaturi prostorije, kako ih ženka nebi "prenela"
na 14, 15. ili 16. dan. Dobro je ženki davati ljuske od jajeta te dno kaveza posuti sa svežim peskom. Upravo taj dodatak prehrani utíce na
kvalitet jaja. Naravno, kada se mladi izlegu, pojacat cemo im ishranu
postavljajuci sitne komadice sveže kuvanog jaja i mrvice od keksa.
Vodite racuna da se ta dodatna hrana navece ukloni iz kaveza kako ne
bi došlo do kvarenja. Mladi se pocnu sami hraniti nakon 22 - 23. dana.

Lipi tekst Zoki,ali ova zadnja rečenica,da se počmu sami hranit nakon 22-23 dana...Evo sutra mi 2 mlada imaju misec dana,a još u čibi ne mogu nać hranilice,osim ako im ne stavim spizu u one unutrašnje hranilice šta se zakače za žicu. I moram im malo zgnječit spizu jer mi pare da je ne mogu zdrobiti. Jaja jedu,sad me zanima do kada to,kad će početi jest normalno i kako ih natirat da skuže di su hranilice ???