by Boban NA ned 19 tra - 19:43
SELEKCIONAR PRVE SRPSKE RASE KANARINACA
Više godina se bavim pisanjem tekstova o pticama za razne stručne časopise, a ozvaničenje početka procedure za priznavanje prve srpske rase kanarinaca – srpskih pevača slavujara me podstaklo da za jednu od novina u kojima pišem obradim i tu temu. Začetci stvaranja kanarinaca slavujara vezani su za prostor jugoistočne Srbije, tačnije za Vranje, Vlasotince, Leskovac i Niš, a mnogi odgajivači kanarinaca sa ovih prostora su pre šesdesetak godina počeli da se upuštaju u pokušaje da pesmu slavuja nametnu svojim kanarincima. Najveći odgajivač kanarinaca iz Vranja Jovan Jovanović Sunder bio je jedan od pionira u ovom poslu, a možda i čovek koji je imao presudnu ulogu u stvaranju prve naše rase kanarinaca. 24.06.2000. godine pri Savezu organizacija za zaštitu i odgoj ptica SCG je formirana u Kruševcu sekcija odgajivača slavujara “Srpski pevač slavujar”, a 2005. godine u okviru Saveza organizovano je i polaganje ispita za sudije ocenjivače pesme slavujara (sada ih ima dvoje), što je značilo da je zvanična procedura za priznavanje slavujara kao prve srpske rase kanarinaca na našim prostorima zvanično započela. Bitnost svega navedenog ogleda se u tome što samo tri nacije na svetu imaju svoje priznate rase kanarinaca pesme, a to su Belgijanci – malinoe, Nemci – rolere i Španci – timbradose, dok su američki pevači, srpski pevači slavujari, ruski pevači i persijski pevači rase koje čekaju na verifikaciju, koja je vrlo daleko, od strane C. O. M. –a(Svetske orintološke organizacije). Selekcija kanarinaca koja traje više od pet vekova učinila je da danas ima preko 600 varijeteta kanarinaca boje i 28 priznatih rasa poziturnih kanarinaca, a svega 3 rase kanarinaca pesme, iako su oni u početku gajeni prvenstveno zbog peva, a razlog tome je komplikovanost genetske naslednosti pesme.
Pripremajući materijal o slavujarima shvatio sam ono što sam i znao, ali sada sam uvereniji u to da je naš Jovan Jovanović Sunder imao viziju o razvoju rase kanarinaca peva i da je vrlo uspešno počeo da je sprovodi dugogodišnjim gajenjem i selekcijom kanarinaca pevača slavujara. Skoro svi današnji odgajivači slavujara u Srbiji u svom jatu imaju makar u nekoj ptici poreklo i prenete gene ptica koje je gajio Jova Sunder. Sećam se da mi je čika Jova Sunder, koji je i mene kao dečaka “zaptičario”, govorio da pravi “pevne” ptice, odnosno one koje mogu da prihvate nimalo lak, ali prekrasan pev slavuja. Prvi je u tadašnje kanarince trilere(brzozvonaće) izmedju sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka ubacio u ukrštanja malinoe, a posebno bih istakao i rolere, što je po meni bilo presudno za genetsku sposobnost rase u nastanku da otpevava pesmu slavuja. Možda su neki odgajivači iz drugih gradova imali više uspeha u treniranju mladih kanarinaca i nametanju pesme slavuja, ali mahom su to bile ptice iz Jovinog jata, što je bio dokaz da je on prvi selekciju pravilno usmerio u željenom pravcu. To ukazuje da je Jova u tadašnje kanarince uspeo da usadi gene koji su od njih napravili pevače kakvim se danas retko ko može pohvaliti, jer dobar slavujar je sada kanarinac sa možda i najlepšim pevom u svetu kanarinaca. Pored toga bio je i esteta što se tiče izgleda ptica, posebno čuven po predivnim ćubastim kanarincima u beloj, žutoj i šarenoj boji. Držanje velikog broja priplodnih parova ( i do 150) i priprema hrane po njegovom posebnom receptu za mlade koja objedinjuje sve što im je potrebno za pravilan razvoj bio je Jovin sistem u odgoju kanarinaca, a to je nešto što danas primenjuju svi najveći zapadno evropski odgajivači ptica(samo sa fabričkom hranom za mlade). Ptice sa faktorom crvene boje još tada je izbacio iz selekcije jer su oni bili slabiji pevači, a dokaz da je bio u pravu je to što se i danas toga pridržavaju svi odgajivači kanarinaca slavujara, a uostalom gotovo ni jedne rase kanarinaca pesme u svetu nema u crvenij boji. Iz svega navedenog vidimo da je u vremenu kada je živeo i gajio ptice išao u tome nekoliko velikih koraka napred u sredini gde avikultura nije bila razvijena, kakava je uostalom i sada. Danas na žalost u Vranju nema ili ima u malom broju kanarinaca soja kakve je odgajao Jova Sunder, a na sreću u nekoliko gradova Srbije(Kruševac, Niš, Leskovac, Paraćin, Ćuprija, Jagodina, Beograd i Subotica) slavujari se masovnije gaje i usavršavaju. Napredak je evidentan, zahvaljujući i današnjoj boljoj tehnici za snimanje i emitovanje peva slavuja mladim kanarincima, tako da se postiglo da pojedini kanarinci odpevavaju samo slavujske, poželjne melodije( pravilnikom za ocenjivanje dozvoljena je samo jedna kanarinska tura za ptice u prvoj, a dve za ptice u drugoj godini starosti).
Nekad, verovatno kroz podosta godina, srpski pevači slavujari će možda postati svetski verifikovana rasa kanarinaca peva, pa zbog toga se moramo potruditi da ostane zabeleženo da je jedan od prvih, a možda i najzaslužnijih, stvaraoca te rase bio naš sugradjanin Jovan Jovanovi} Sunder, a naš grad Vranje jedno od mesta gde se otpočelo sa kreiranjem kanarinaca pevača koji su po mnogim kriterijumima izuzetni.
Početna stranica
![[Vrh]](https://2img.net/i/fa/invision/p_up_en.gif)
