ODGOJ I NAČIN ČUVANJA MEKOKLJUNACA

DRAGANE PRODUŽIŠ LI POSTAVLJATI I DALJE OVAKVE FOTOGRAFIJE JA IDEM U POTRAZI PO SLAVUJARSKA GNJEZDA.

OVI SU STARI PAR SATI.

PRLE, PRETPOSTAVLJAM DA SI SAMO SLIKAO GNJEŽDO.
OSTAVIH NEKA SE SVI IZVEDU PA NAKON NEDELJU DANA UŽMI NAJKRUPNIJEG JER POSTOI MOGUČNOST DA TAJ BUDE MUSKI.
ORGANIZUJ SE NEKAKO DA TI POŠELJEM CRVE, DA SI MI BLIŽE ODMAH BI TI IH DONEO I DA IMAŠ DA IH ODGAJIŠ.
OČEKUJEM ODGOVOR DA VIDIM ŠTA PLANIRAŠ.
POZDRAV

DA SAMO SAM SLIKAO NISAM NISTA DIRO,OSTAVICU IH DOK MALO NE ODSKOCE JEDNOG CU DONIJETI A OSTALE STAVITI U MREZU NEKA IH RODITELJI HRANE PA CU VIDJETI KAKVI SU A CRVE JOS NISAM NASAO NEZNAM STA DA RADIM.

prle ovo izgleda kao mlada grmuša(sylvia communis) a ne slavuj, vidi mladog slavuja i boju jaja

POŠTO PRIMIČE SE KRAJ PJEVAČKE SEZONE SLAVUJA HTEO BI IZNETI JEDAN PODATAK O SLAVUJU KOJI SU JAPANCI DUGO GODINA DRŽALI U TAJNOSTI.
DA JE SLAVUJ NAJBOLJI PJEVAČ U SVETU TO SVI ZNAJU, ALI DA JE I NAJKORISNIJI POSETITE OVU STRANICU U ČEMU ČE TE SE I UVJERITI.
http://www.ekstravaganca.com/cms/view.php?id=1755&start=25
POZDRAV

bocka je napisao/la:POŠTO PRIMIČE SE KRAJ PJEVAČKE SEZONE SLAVUJA HTEO BI IZNETI JEDAN PODATAK O SLAVUJU KOJI SU JAPANCI DUGO GODINA DRŽALI U TAJNOSTI.
DA JE SLAVUJ NAJBOLJI PJEVAČ U SVETU TO SVI ZNAJU, ALI DA JE I NAJKORISNIJI POSETITE OVU STRANICU U ČEMU ČE TE SE I UVJERITI.
http://www.ekstravaganca.com/cms/view.php?id=1755&start=25
POZDRAV

e da su i kanarinci korisni po ovom pitanju, odmah bi otvorio kozmeticki salon

da ono je grmušino gnijezdo i po sastavu materijala gnijezda i po boji jaja pogotovo.Imao sam, slavuje i meni liče po načinu na koji se ponašaju na drozdove sa tom razlikom da su osjetljiviji,savjetovao bih da im se daje sitno sjeckana pileča srca a u najranijim danima jetrica na tanke rezance narezana.Crvendać je stanarica i ostaje cijele zime tu kodnas a kod tebe bocke nije?Da li je kod tebe bio selica donedavno,možda se na jugu drugačije ponašaju.Za crvendaća imam reči da sam imao prekrasne pitome ptice od kojih mi je jedan takop lijepo pjevao i imaodva različita pjeva za teritorij i jutarnji pijev,navečer je sve još otpjevao nekako tužnije i spavanje!

MANY,
POGLEDAJ OVAJ LINK I STVARI CE TI BITI MALO JASNIJE, https://ptice-birds.forumhr.com/slike-nasih-ptica-f30/bockine-ptice-t314.htm OVO JE ODAVNO SNIMLJENO, SADA JE DRUGO STANJE.
POŠTO PIŠEM NA VIŠE FORUMA NEZNAM GDE SAM PISAO O CRVENDAČU.
ONAJ CRVENDAČ POBEGO MI JE PROLETOS, OVE GODINE HTEO SAM DA RUČNO ODGAJIM JEDNU KOMPLETNU PORODICU CRVENDAČA ALI U JEDNO VELIKO NEVREME BUJICA JE ODNELA GNJEZDO I ČETIRI MLADA PILIČA OKO PET DANA STAROSTI.
SLEDEČU SEZONU SPREMAM SE DA RUČNO ODGAJIM MLADE SLAVUJE I CRVENDAČE.

i ja bocka nema bolje od toga samo dosta teško nači gnijezdo ako ne znaš,tebi i meni očito nije!

Jutros prije svitanja, oko 4 sata, moj rodjak je uhvatio kako on rece neku pticu. Kad se vratio sa sela, donio je meni. Mislim da je zenka slavuja, htio sam je pustiti, otvorio sam ruku, stajala mi je na ruci vise od 10 minuta. Tek nakon sam je pogurao, odlecela je.Malo je bila i napuhana tako da mislim da je bolesna. Slikao je moj komsija sa mobitelom, pokusat cu postaviti da vidite kako stoji i da kazete o kojoj ptici je rijec. Mekokljunac je sigurno.

Trebalo je da daš mali opis ptice, recimo boja,kljun, noge, glavu i rep, pa bi onda pogađali o kojoj se ptici radi.
Ja pretpostavljam da to nije bio slavuj jer te ptice sada su u najboljoj formi i svaki slavuj ko je stigo sa juga taj je prebrodio sve prepreke.
Vidimo fotke pa dačemo odgovor.
Pozdrav Bocka

ako mogu reći da je upravo u tome i stvar ,ptica koja je stigla sa juga ponekad navuće tropsku bolest od koje kasnije ugine,pogotovo ovih dana je naglo zahlađenje pticama oduzelo i dio trpeze a i pothladilo ih.Kao da u ljetno doba uđeš u hladnjaču,slični efekt je ono poznato zabranjeno premještanje ptica iz toplog u hladno što rezultira sličnim simptomatičnim stanjem kao kod tvoje ptice na dlanu.

Jednom sam u proljeće ulovio čvorka koji je došao k nama sa seobe i dosta je bio jadan i nije mogao letjeti pa sam ga ulovio te primjetio u kljunu uznapredovalu salmonelozu tzv žuto dugme,koje je dosta često kod golubova.Simptomi su u ždrijelu kljuna sirasta masna žuta nakupina,koja guši pticu.Od tuda i pitanje odakle to čvorku povratniku koji bi trebao biti u top formi što se povezuje sa dolaskom u domovinu,ali eto ubila ga inkubacija!

Prilično je teško sa odraslim pticama . Poznat mi je samo jedan slučaj gdje je vlasnik od vrta napravio ogromnu volijeru i nehotice zarobio ženku na gnijezdu.Naknadno je mrežom uspio uloviti i mužjaka.Osim crva uspio ih je naučiti i na hranu za mačke koju je omekšao u vodi.

Odavno sam pisao o mekokljuncima pa ovom prilikom bi hteo da repliciram Manyju, Po mom mišljenju vremena su se promenila pa mnogo od mekokljunaca postali su domicilne ptice i više ne emigriraju prema toplijim krajevima.
Mogu tvrditi da je to slučaj kod crvendača, crvenorepke, grmuše a pogotovo kada se radi o čvorcima, sve ove ptice uspeli su da preko zime opstanu jer uspeli su da jedu i semensku hranu.
Isto tako tvrdim da nijedna ptica ne strada od veoma niske temperature več od nedostatka hrane, ove godine eksperimentisao sam sa slavujem koji je podneo temperaturu na 0 (nula) stepeni, jedini problem jeste da mekokljunce osim dobru kaloričnu i masnu hranu treba im obezbediti dovoljno prostora za prelet kako bi cirkulaciju krvi povečali.
Ovo moram dokazati kada budem obezbedio video klip u narednoj zimi.
Pozdrav Bocka

eto bocka slažem se sa tobom ali sjeti se slične stvari kod iscrpljivanja ptice parenjem zar nisu podložnije kojekakvim infekcijama i zarazama koje ptice iste vrste a nisu se parile te iscrpile ne napadaju toliko fatalno.

Zaključak je da je klima blaža i ptice to osječaju i neke i ostaju,ali ipak kad govorimo o zahladnjenjuto je ono što ih direktno ili indirektno ubija jer ptica zbog zahlađenja više jede pa ako je prolječe a još je doba oskudice i mraz koji nerijetko dobrano strese ptice početkom travnja,stvara poremečaj koji može biti fatalan,ma koliko ti mislio da su ptice jake vjeruj krhkije su i podložnije propasti od klimatskih promjena nego što misliš,hrana i sam znaš da igra ulogu to je bespredmetno otvarati kao pitanje,ali i živa hrana se prilagođava klimi i temperaturama koje ili izmame insekte ili ih sakrije.

Mekokljnci su na udaru jer kad govoriš o sjemenskoj hrani tu dolazimo do onoga kad ptica odbaci zimsku tj neprikladnu zamjensku sjemensku hranu koju silom prilike jede zimi ato važi za insektivore,onda prelazi nas ljetnu ishranu insekte,tu se povratak više neče do zime dogoditi,upravo stoga ptice propadaju jer se proces ne obrče,eto primjera što misliš da li bi grmuša jela nekakvu neživu hranu preko ljeta,osim voća,sumnjam,zato jer je na ljetnoj hrani,kako se kaže sve ide svojim tokom a klima se naglo mijenja nažalost zbog čovjeka!Sve što sam sad naveo važi za ptice u prirodi,ptice u sužanjstvu su druga kategorija i tu bi mi trebalo vremena da sve navedem kao opcije uzgoja,opd recepata po godišnjkim dobima do utjecaja dana,sunca od vrste do vrste!

Evo jednog teksta sto sam nasao na webu, pa cu pokusati da ga prevedem sto bolje. Verujem da mnoge od nas ova misterija migracije u vezi slavuja i jos nekih insektivora mnogo zanima, ali nauka jos nije uspela dati neke preciznije odgovore. Ovo je za sad nesto najpribliznije tim saznanjima, prica o jednom slavuju iz V. Britanije.

Britanski naucnici su po prvi put resili ovu veliku misteriju pracenjem migracijskog puta ptica pevacica u Afriku.

Jedan muski slavuj, kodnog imena OAD, napustio je V. Britaniju nakon sto se gnezdio u Norfolku, i putovao kroz Francusku, Spaniju i dole obalom Zapadne Afrike sve do Gvineje Basao, bivse portugalske kolonije koje je jedna od najmanjih africkih drzava, i tamo proveo zimu. U V. Britaniju se vratio u aprilu.

Pracenje njegove neverovatne odiseje od 3000 milja izvedeno je pomocu malog data lokatora, koji je postavljen na pticu i time resio veliku enigmu: gde tacno nase migratorne ptice idu zimi.

Uredjaj za pracenje je je tezine svega jedan gram, te se moze postaviti na pticu a da je ne ometa na njenom ogromnom migratornom putovanju.

Slavuj OAD je ponovo uhvacen 2. Maja prosle godine u Norfolku, sa mini odasiljacem British Trust Ornitology (BTO). Mini odasiljaci su razvili britanski ornitolozi za pracenje albatrosa. Jedina mana tih lokatora sto ne mogu da prenose podatke direktno.

Taj ugradjen OAD-u, napravljen je od strane Svajcarskog Ornitoloskog Instituta, tezio je jedan gram i bio velicine dugmeta za kosulju. Podaci se ocitavaju tek ponovnim hvatanjem ptice po povratku iz zimovalista.

Cinilo se nemoguce, ali se pokazalo upravo suprotno. BTO dr. Chris Hewson je opremio 20 slavuja geolokatorima, od kojih su 7 ponovo uhvaceni sledece godine, sve u istom delu Norfolka.

Pet uredjaja je omanulo, a jedan je samo delimicno radio, ali odasiljan na OAD-u je snimio dugo putovanje u potpunosti. Ptica je bila uhvacena svega 50 metara od mesta gde je uhvacena prosle godine, sto ukazuje na neverovatnu vernost mestu boravka ptica selica. Nakon zavrsene sezone parenja, slavuj verovatno izlezen 2007 godine je napustio britanska ostrva negde blizu granica Kenta i Saseksa, prleteo Lamans, a zatim krenula dole ka jugu kroz centralnu Francusku, pa preko pirineja sredinom avgusta.

Zavrsio je dole na istocnoj obali Spanije i zatim preleteo Mediteran u Maroko, gde je odmarao tri nedelje, od kraja avgusta do sredine septembra.

Ta odmaralista su cesto od krucijalnog znacaja, jer ako ima degradacije zivotne sredine to se odrazava i na ptice.

Posto se odmorio i nahranio, OAD je nastavio da leti dole duz atlantske obale Afrike u Mauritaniju, Senegal i konacno u Gvineju Bisao, gde je stigao sredinom decembra i tamo proveo oko 6 nedelja.

Migracija nazad u Britaniju otpocela je u februaru sledece godine. Stigao je u Britaniju sredinom aprila, a uhvacen je 9. maja u Norfolku.


Ovo je veci deo teksta, za koji smatram da nam moze biti zanimljiv. Jos jedna bitna stvar, ptice iz razlicitih delova Evrope zimuju u razlicitim delovima Afrike. Gde tacno odlaze nasi slavuji, za sad ostaje nepoznato. A imajuci u vidu razvijenost ornitologije na ovim prostorima, ostace jod dosta dugo nepoznato.

Jos jedna stvar koja mi je pomalo neverovatna, ptica provede svega SEST nedelja na mestu u koje putuje nekoliko meseci. Ovim podatkom mozemo razumeti koliko je to naporno za pticu. Posto se dosta ptica selica odomacilo kod nas, te ostaju preko relativno surove zime ovde, mogu zakljuciti da je prezivljavanje zime mozda otprilike jednako tesko kao i prevaljivanje tolikog puta u zimovaliste. Ima tu jos mnogo nepoznatoga, mnogo razmisljanja.. dok cekamo da se detaljnije razjasni ova misterija.

Pozdravljam

Evo i slike putovanja

Veoma interesantno. Hvala na trudu.

Zdravo Trevor,
Odmah na početku da ti odam priznanje za tvoju upornost i volju da postaviš ovog naučnog teksta pa te najlepše molim da mi pošalješ link od te web stranice.
Ja bi kao dopunu od mog znanja i iskustva iskomentirao sledeče:
Od literature i od stariih odgajivača slavuja poznato mi je da slavuji koji migriraju u topliim krajevima da ponovo se vračaju na isto mesto i to prvi su muški slaviji (očevi i sinovi) a kasnije dolaze ženke.
Nisam saznao do sada dali i majke dolaze na isto mesto sa čerkama.
Do sada koliko znam naučne ekipe rade sa prstenima i vi imate jednog divnog momka iz dalmacije koji mi je nešto objašnjavao kakav je njihov sistem pračenja svako jakih vrsta ptica.
Mnogo mi je interesantan ovaj podatak o vremenskom putovnju i koliko vidim slavuji više vremena provode u putovanje nego li u odmaranje.
E sad moram kazati da ima više vrsta slavuje u evropskim predelima.
U engleskoj i severniim djelovima evrope naseljen je slavuj LUSCINIA LUSCINIA koji je krupniji i ima jači glas od slavuja Luscinia megarhyncha koj je pretžno na toplijim krajevima evrope.
Znaci razlika je samo po veličini i jačine glasa a na ovom linku imate slike od više vrsta slavuja https://www.google.com/search?q=LUSCINIA+mega&hl=en&prmd=imvnsb&source=lnms&tbm=isch&ei=k5_rTtSOFofKsgbg64XDBw&sa=X&oi=mode_link&ct=mode&cd=2&ved=0CAgQ_AUoAQ&biw=1440&bih=803
Što se tiče zimovanja odnosno da su neke vrste mekokljunaca postali domicilni to su večinom Crvendači, Grmuše i Crvenorepke dok slavuji svi se sele.
Što se tiče slavuja dugo vremena sam tvrdio da i slavuj bi prezimio ali zbog specifičnosti hrane on mora seliti se zbog hrane a ne zbog hladnoče, da je tako pogledajte ovaj klip https://www.youtube.com/watch?v=L4X0Wv9HNZI
Na kraju zamolio bi još jedanput ako možeš postaviti link odakle si izvuko ove podatke.

Pozdrav Bocka

To za zenke nisam ni ja uspeo da saznam. Sto se tice prstenovanja to jeste nacin, ali je prevazidjen u danasnje vreme. Ptice se prstenuju vec sto godina a glede nekih preciznijih saznanja nije se daleko odmaklo.
Prema mojim saznanjima veliki slavuj ne naseljava Veliku Britaniju, na ostrvu ima samo malog slavuja i to u juznom delu Engleske. Podrucja gde ima Luscinia luscinia su severna i istocna Evropa, u zapadnoj Evropi koliko ja znam da ga nema. To podrucje se proteze gore od skandinavije, pa preko Poljske, Litvanije, Estonije, pa juzni deo rusije te zadire u Aziju preko Kazakstana. Zanimljivo je da na od istoka ka zapadu seze do Rumunije, i to samo istocni deo. Ja sam slusao price kako velikih slavuja ima i na severnim teritorijama bivse SFRJ, ali nigde nisam nasao konkretne podatke u vezi toga.
Mapa naseljenosti Luscinia Luscinia: http://mapservices.iucnredlist.org/IUCN/mapper/index.html?ID_NO=147439

Sto se tice malog slavuja, njegova raspostranjenost pokriva upravo one delove gde velikog slavuja nema. Te dve vrste se dodiruju na nekim podrucjima kao recimo u Poljskoj i Rumuniji. Veliki slavuj naseljava severni deo Kazakstana dok mali slavuj naseljava juzno. Na ruskoj teritoriji malog slavuja ima jedino na jugu, rasprostranjenost nije velika.
Jos jedna stvar u vezi Afrike, a vidi se i na mapama da zimuju na razlicitim podrucjima. Mali slavuj boravi pretezno u srednjoj Africi a veliki zimuje juznije.
Onaj tekst je bio za ptice iz Britanije, ja verujem da nasi slavuji idu nesto istocnije od onih iz zapadne evrope. Velika je nesreca sto je jedno od primarnih odmaralista pticama koje migriraju iz ovih krajeva Grcka, jer tamo nastrada najveci broj njih, posto grci oglodju svaku pticicu koju mogu da uhvate, sto je za mene toliko apsurdno i bizarno da ne mogu opisati. Jos gore je na Kipru, tamo stradaju ptice koje lete iz Turske. Takodje i u Italiji preti opasnost da se nadju na meniju nekog restorana.

Pre neki dan sam kontaktirao jednog ornitologa-amatera iz africke drzave Bocvane, od koga ocekujem jos neke konkretne podatke, mada u Bocvani boravi samo veliki slavuj, ali je svakako lakse njemu doci do podataka za malog slavuja nego meni. Umirem od zelje da saznam da li pevaju tamo.
Evo mape za malog slavuja: http://mapservices.iucnredlist.org/IUCN/mapper/index.html?ID_NO=147440

Evo i linka za tekst: http://www.britishbirds.co.uk/news-and-comment/nightingale-tracked-to-its-wintering-grounds

Drago mi je sto ima zainteresovanih za ovu temu, nadao sam se da ces se javiti Bocka posto znam koliko si zaludjen za ovu pticu. Takodje se nadam da cemo nastaviti diskusiju. Na kraju bih te pitao posto sam video da si pisao negde da planiras da skolujes mlade slavujare zivim slavujem, pa mi kazi sta se desava na tom polju? I ja drzim slavujare i skolujem ih iskljucivo na cistu slavujevu pesmu koju sam sam snimio iz manjih fragmenata, usporio i prilagodio i ubacio jos neke ture od drozda pevaca i kosa. San snova je imati zivog ucitelja.

Postovanje i pozdrav do sledeceg pisanja

I sto se tice pesme, luscinia megarhunchos je neprikosnoven. Veliki slavuj za moj ukus peva suvise sporo i nekako odsecnije, a nema ni takvu kompleksnost tura. Nista dok ne cujes ono glasno: fiiii fiiiiii fiiiiiiii.

Pozdrav

Zdravo trevor,
Mislim da sam konačno naišo na pravog ljubitelja slavuja, interesuje me dali ti čuvaš slavuje ili iz ljubavi prema slavuje pratiš stručnu literaturu.
Prema domeinu sajta sečam se da sam nekad dolazio na njega ali nikad nije mi palo da se registrujem jer od iskustva znam da englezi uvjek daju informacije za njihovo podneblje i sve naučne trudove su povezani za njihovu državu.
Sad da krenem redom, koliko vidim ova saznanja su najmanje od pre tri godine a javno izneta od pre godinu dana , pa prema tome uvjek se uverim koliko ja novoga saznajem dok kopam po internetu i što je najvažnije uvjek shvatim koliko ustvari neznam ili sam bio u zabludi od stare literature.
Ono šta si pomenuo da grci love mekoklunce za hranu to je tačno ali sad kako dolazi vreme oni če da love mačke i kerove po ulicama takođe za hranu.
Po staroj literaturi pisalo se da veliki slavuji dolaze odnosno prolaze sa severnih (hladnih) krajeva pa preko našeg prostora sele se u afriku.
Da je to tačno mi smo znali da ih primetimo oko kraja avgusta meseca, međutim ja nikad nisam voleo tog slavuja upravo zbog toga što naš mali slavuj ima lepšu i melodičniju pjesmu.
Ne sečam se gde sam pročitao da slavuji ne pjevaju u Afriku ili ako pevaju nije ta pjesma kao kod nas.
Ovdje ima logike da sve ptice pre parenja najlepše pevaju pogotovo kad u proleče dođe slavuj (muški) on je pun testeserona i luduje prilikom udvaranja što znači da testeseroni imaju veliki uticaj na kvalitet i intezitet pjesme.
Sada po ovim mapama imamo konkretne i tačne podatke pa pretpostavljam da i kod te migracije po neka ptica zaluta sa selidbom.
trevor, vidim da imamo isto mišljenje što se tiče razlike oko velikog i malog slavuja i potpuno si u pravo.
Što se tiče školovanja kanarince slavujare tu sam odustao o toj idei, verujmi želje su jedno, mogučnosti drugo a godine .
Dosta vremena sam proveo na bastardiranje sa kanarincima i nekako sam se zasitio, od proleće počinjem da radim isključivo sa štiglice i mutacije majora, sve ostalo napustam sem slavuje jer to su mi naj draže ptice.
Ako imaš slavuja u kući onda sigurno si osetio taj filing između tebe i njega, po mome to je ptica koja najviše voli biti u društvo sa čovjekom, ptica koja prepoznaje puno stvari a najviše onaj ko ih hrani.
Zbog tebe danas slikao sam slvuje koje sam proletos ručno hranio i to su po mome tri brata i jedna sestra.
Imam i jednog od prošle godine takođe ručno othranjen koji zna da se zove Slavko i reaguje na svoje ime sa (cviu) a na toga ga je naučila moja supruga jer za uzvrat dobija jednog brašnara.
Moram da postavim slike jer kad pišem za slavuje gubim osečaj o vremenu.
Na slici sa završnim brojevima 015 i 017 je Slavko prošlo godišnji slavuj, 031 i 035 je mladi slavuj od koga puno očekujem

https://2img.net/r/ihimizer/img840/7237/s1360001.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img80/3185/s1360002.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img685/3160/s1360008.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img38/8414/s1360015.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img840/5019/s1360017.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img820/9873/s1360031.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img806/4769/s1360035.jpg

Pozdrav Bocka

Da ih volim to je tacno. U aprilu, kad pocnu pristizati u nase krajeve boravim u sumarku iza mog imanja svaki dan, nekad skoro i po ceo dan kad imam vremena. Sednem na neko skrovito mesto, dvogled u ruke i samo uzivas i u prizoru i pesmi. Nocu sedim na verandi a slavuji pevaju 100m od moje kuce, citav hor. Za mene nema lepse pesme u pticijem svetu, volim ja i stiglica i grmusu i jos mnogo ptica, ali slavuj je slavuj. Do sad nisam imao slavuja, sem jednom, kad sam dobio jednu pticu staru par godina, koju mi je dao sin jednog starog pticara koji je umro. Bio je kod mene svega par dana a posto nisam imao uslove pustio sam ga u prirodu u kasno prolece. Voleo bih da othranim i tako imam za sebe, do sad sam od mekokljunaca othranio jedino crvenorepke 2 komada.
Stara literatura jeste dobra globalno, ali treba imati u obziru da se kako vreme ide stalno dolazi do nekih novih saznanja i otkrica, a svesni smo koliko malo znamo o toj carobnoj ptici, koliko toga jos treba da se otkrije i sazna.

Sto se tice velikog slavuja, i u knjizi gosn. Vasica pise da ga ima u severnim krajevima zemlje, mada je ne mogu da svedocim tome, a zivim na severu srbije. Takodje nemam ni podataka da ga ima u Sloveniji ili u zapadnoj Hrvatskoj. Moguce je da migriraju preko ovih prostora, ali ja nisam imao srecu da ih zapazim do sad. Pesma.. pesma velikog slavuja je zanimljiva, tako bih je okarakterisao. Njegova pesma mi zvuci nekako previse sturo, kruto, ne znam ni sam kako da se izrazim. Previse je 'plasticna'. Mali slavuj je pravi virtuoz, bezbroj kombinacija tura, glasnoca, tempo.. pesma je tako prefinjena, uravnotezena da to nema ni kod jedne ptice. Usudio bih se da tu pesmu nazovem savrsenstvom u svetu ptica pevacica.

Glede pesme u Africi.. onaj ornitolog iz Bocvane mi je rekao da slavuji pevaju. Sad, i ja mislim da to nije TA pesma, uzmimo recimo stiglane i oni pevaju skoro preko cele godine, ali nista ne moze da se poredi sa prolecnom pesmom pre perioda parenja. Ja sam pristalica prirodne pesme stiglica, nikakvo skolovanje i mudrovanje. Svako odabire sebi pticu koja najvise lezi njegovom uhu.

Steta sto si odustao od skolovanja slavujara zivim slavujem, zivo me mucilo kako ce to ispasti. Ja pretezno imam kanarince, zavisi od sezone nekad ukombinujem i koje leglo bastarda, za sad samo sa C. Carduelis. Ne drzim puno ptica, u jesen ostavim sebi tek nekoliko primeraka koji su mi najbolji. Ovu godinu sam zavrsio ostavivsi sebi sve do jedne mlade ptice, pa cemo videti kakva ce sledeca sezona biti.

Neizmerno sam ti zahvalan na trudu oko fotografija, stvarno su lepi slavuji. Sa koliko dana starosti si ih uzeo? Sta planiras sa zenkom, ide nazad u prirodu ili sledi 'nesto vise'? Mladi slavuj sa poslednjih fotografija je vrhunski ispao, nadam se da ce biti dobar pevac.

Hvala na iscrpnom odgovoru, do pisanja pozdravljam!

Zdravo trevor-e, pošto sam saznao ko si i odakle si obečavam ti jednu ljepu koloniju crva i spremaj se od ovog proleča da od tebe napravim dobrog slavujara.
Razmisli i ako se prihvatiš naučičute kako da ručno odgajiš slavuja i sve ostalo oko odgoja.
Nemoj počinjati sa starim slavujem jer izgubičeš puno vremena i rizik je vrlo veliki da ptica ti umre.
Iznenadjen sam koliko teoretski si potkovan a da nisi čuvao slavuja, mora da si dosta literatura pročitao o slavujima.
Ženske slavuje pustam na jedno te isto mesto jer su prstenovane pa ako bog da možda ču imati priliku da pukom slučaja nekad sretnem svoje mezimice.
Interesantno je da su ženke voma mirne i pitomije od muških slavuja.
Evo da vidiš ova ženka je bila ko Mona Liza, redak primerak perad od krila i repa su joj pobjeleli i potsečala kao gulub persijanac : https://www.youtube.com/watch?v=IUDXMH58JXc

Pozdrav Bocka