Cvorak (sturnus vulgaris)

Cvorak je najrasprostranjenija i najcesca vrsta iz porodice cvoraka(sturnidae) u Evroaziji.Ljudi su ih naselili i na drugim kontinentima(cvorci su uneseni u SAD 1890 godine pustanjem na slobodu 100 jwedinki u Njujorku).Danas milioni cvoraka nastanjuju SAD i Kanadu i jedna su od najcescih ptica na svetu.
I Z G L E D;Telo cvorka je dugo izmedju 19-22 cm i nesto je manji od kosova.Imaju znacajno kraci rep od kosova a u letu im krila izgledaju siljastotrouglasta.Muzjaci su s prosecno 81 gram nesto tezi od prosecnih zenki,koja ima oko 76 grama.Obicno ruho cvorka su pera crnkaste boje s metalno zelenim do purpurnim sjajem a vrhovi su beli do m bez nboje.Zbog tih vrhova celo telo izgleda prosarano scetlim tackama.Perje krila i repa je crno smedje ,oiviceno svetlosmedjim a deo perja na krilima ima i beo obrub s metalnim odsjajem.Svadbeno ruho se razvija u prolece gubitkom svetleceg obruba perja.,pa celo telo postaje jednopbojno,crnkasto s metalnim odsjajem.Kljun i m je u obicnom ruhu crnkast a u svadbenom zut.Noge su im crvenosmedje a sarenice tamno smedje.Razlike izmedju polova su neznatne.Zenke imaju nesto manje intezivan metalni odsjaj od muzjaka a onwe niti u svadbenom ruhu retko gube tackasti izgled.Boja uz koren donjeg dela kljuna je kod muzjaka u svadbenom ruhu plavosiva a kod zenki belkasta.Mladunci po nap[ustanju gnezda nemaju metalni odsjaj,telo im je zemljanosmedje,i samo na grlu belkasto.Noge su im tamno smedje a kljun smedj i bez sjaja.
P E S M A;Cvorci celu godinu "pevaju" najcesce sedeci na nekom istaknutom mestu a u vreme lezanja na jajima u neposrednoj blizini supljine s gnezdom.Dok intezivno pevaju,kopstrese perje i leprsaju ispruzenim krilima.Cvorak je poznat po sposobnosti imitiranja zivotinjskih glasova.Dugotrajan isprekidan pev cvorka,sastoji se od velikog broja uzdizucih ili padajucih razlicitih zvukova koji mogu podsecati na zvizduke,zvecanje,sistanje kao i imitaciju raznih drugih zivotinjskih ili tehnickih zvukova..Cesto imitiraju glasanje ptica iz svoje okoline,cak i grabljivica,ali i lajanje pasa,zvuk kosilice,ili u novije vreme mobilnog telefona.Glasovi upozorenja zavise od vrste ugrozavanja.Za opasnost iz vazduha upozoravaju ostrim kratkim i vise puta brzo jedan za drugim glasanjem "spett,spett" a za opasnost sa tla ponavaljajucim dugim "brrrrrt' ili "crrrr".
R A S P R O S T R A NJ E N O S T:Cvorci zive u umerenom podrucju pa do severnih granica Mediterana,Evrope i Azije od Islanda i Norveske do sredisnog Sibira,otprilike do Bajkala.Najsevernija granica rasprostranjenosti cvoraka u Evropi je sever Norveske i poluostrvo Kola, istocno od toga sever Urala a zatim se spusta do oko 60 stepeni severne duzine.Juzna granica prolazi Evropom kroz severnu Spaniju,jugom Francuske,Italije i Hrvatske do severa Grcke.U aziji granica prolazi Turskom,severom Iraka i Irana,Avganistana,Pakistanai severozapadom Indije,sve do severozapada Mongolije.Pored toga cvorci su naselili jugozapad Afrike,Novi Zeland,Australiju i secernu Ameriku,sve od arkticke Kanade do suptropskih delova Meksika.U Evropi na podrucjima gde zivi nastanjuje sva stanista.Izuzeci su zatvorene velike povrsine suma,velika poljoprivredna podrucja bez drveca ili grmlja,kao i podrucja vislja od 1500 mnv.Zive i u gradovima sve do najuzeg centra.Najveca gustoca je u podrucjima s grupama drveca u kojima postoje duplje a imaju u blizini i zelene povrsine gde mogu naci hranu.
S I S T E M A T I K A;Podela cvoraka na podvrste je sporna.Razlikovanje se zasniva gotovo jedino na neznatnim razlikama u tezini i metalnog odsjaja pojedinih skupina perja.U prirodi ih je gotovo nemoguce razlikovati.
R A Z M N O Z A V A NJ E;Cvorak gradi malo neugledno gnezdo od suvog lisca,,grancica,travki,slame,dlake,vune i perja u najrazlicitijim vrstama supljina.Pretezno duplje u stablima ali i pukotine u stenama no prihvataju i kucice za ptice u gradovima,kao i razlicite supljine na zgradama svih vrsta.Cvorci zive u paru u vreme gnezdenja i podizanja mladih.Muzjaci mogu biti monogamni no cesto se spare s nekoliko zenki(simultana poligamija) ili se za sledece parenje u sezoni s pare s drugim zenkama(sukcesivna poligamija)Pr vo leglo je u srednjoj Evropi,u sezoni,vrlo sinhronizovano izmedju 10 i 30 maja.Jaja su jednobojna,svetlozelena do svetlo plava.Leglo ima 4-8 jaja na kojima ptice leze 11-13 dana,a ptici izlecu iz gnezda nakon 17-21 dan.Vecina mladunaca u srednjoj Evropi napusta gnezdo izmedju 20 maja i 10 juna.Drugo leglo mladunci napustaju sredinom do kraja jula.
H R A N A;Cvorak uopsteno gledano jwe svastojed.No zaviosno o godisnjem dobu,glavna hrana je razlicita.U prolece i rano leto hrani se pre svega beskicmenjacima na tlu i to insektima i kisnim glistama i malim puzevima.Nakon toga u prehrani preteze voce i razne bobice.Pored toga koriste iljudske otpatke u naseljima i smetilistima.
S E L I D B A;Zavisno o podrucju gde se pare i podizu mladunce cvorci se ponasaju na ova tri nacina;negde su stanarice,na drugim podrucjima skitalice,dok su drugde prave selice.A osim pravih selica ova druga dva oblika ponasanja ne sledi cela populacija cvorkova nekog podrucja.Tako su cvorci u V.Britaniji i Irskoj gotovo u pravilu stanarice.U Belgiji,izmedju 50 i 70 posto ne napusta zemlju gde se gnezdi,dok u Holandiji ostaje samo 20 posto populacije a 80 posto prezimljuje u Engleskoj,Belgiji i severnoj Francuskoj. na udaljenostii od oko 500 kilometara.Srednjeevropska populacija je delimicno selica tj udeo populacije koja ostaje u letnjem stanistu je 2,5-8 posto.Prema severu i istoku,,sve jedinke populacije napustaju letnja stanista.Ujesen gotovo svi cvorci Skandinavije,Finskwe istocne Poljske,severa Ukrajine i Sibira napustaju letnja stanista.Udaljenost izmedju letnjih i zimskih stanista srednjoevropskih populacija cvoraka su izmedju 1000 i 2000 kilometara.Veci deo ove populacije prezimljuje u podrucju Sredozemlja i severozapadne Afrikwe kao i uz zapadne obale Evrope.Izmedju sredine jula i pocetka avgusta mladuncui populacije sa severoistoka krecu na tkz medjuselidbu.Pravac ovog dela selidbe je uglavnom isti kao i pravac selidbe odraslih ptica prema zimovalistima.Selidba mladunaca se prekida zbog potpunog mitarenja.Pocwtkom jula pocinje prava selidba koja vrhunac dostize sredinom septembra i potpuno je dovrsena krajem novembra.Povratak pocinje u martu krajem aprila je dovrsena u srednjoj Evropi,a na severu Evrope krajem maja.
S O C I J A L N O P O N A S A NJ E;'Cvorci su izrazeno drustvene ptice.Celu godinu se krecu u grupama a delom i u vrlo velikim jatima.Jedino na mestima gde se gnezde ponasaju se teritorijalno no i to se odnossi samo na oko 10 metara od gnezda ali ne i na hranilistu koja isto koriste u grupama.Ptice koje se ne gnezde i u tom razdoblju nastavljaju ziveti u jatima.Mladunci koji su od sredine maja samostalni,odmah se okupljaju u jata,koja se u hranidbenim podrucjima koncentrisu.U vreme medjuselidbe mladunaca jata se povecavaju i dostizu maksimum sredinom jula.Nocu ptice i spavaju zajedno.Za spavanje biraju pre svega velika podrucja obrasla trskom,ali to mogu biti i sumarci ili tlo obraslo gustim grmljem.Cesto spavaju i u centru gradova.Tako se nocu na Belinskoj katedrali okuplja oko 40 000 cvorakaU zimovalistima na takvim zajednickim prenocistimamoze se okupiti i vise od milion jedinki.Predvece se okupljaju na uzvisenijim mestima i od tamo u cvrstoj skupini odlecu zajedno do prenocista.Manja jata pri tome lete nisko,dok velika jata sa vise hiljada jedinki nad mestom gde ce nociti mobrazuju citav oblak,iz kojeg se spustaju spiralno tako da iz daljine jako podsecaju na tornado.
N E P R I J A T E LJ I;Vremenska snazna sinhronizacija gnezdenja,okupljanje u jata cim postanu samostalni i nacin zivota u jatu celu godinu ukljucujuci i spavanje u grupi sluze znacajnim delom izbegavanju predatora.Iako velika jata privlace predatore,opasnost za jednu pticu je bitno manja u velikoj grupi.Spektakularno je kretanje velikog jata u sinhronizovanom obliku kod priblizavanja predatora u letu.Jato se slicno kao kod nekih riba, trenutno zbija u oblik gotovo jednak kugli i zatim pulsira ili leluja poput talasa.To sluzi pre svega da onemoguci ili oteza predatoru odabir jedne jedinke.
P O T R A G A Z A H R A N O M;Hranu traze pretezno na tlu,skupljajuci sve sitne beskicmenjake koje nadju i iskljucaju iz mekog tla.Za razliku od kosa na tlu se krecu hodanjem a ne skakutanje.Cesto se krecu sa stokom koja pase,zajedno,a njihova ledja koriste kao mesta koja imaju dobar pregled okoline.Pored toga cvorci traze hranu i u visoj vegetaciji,skupljajuci gusenice i druge beskicmenjake.Ili kljucajuci voce.Insekte koji lete sacekaju na nekom uzvisenom mestu i love ih leteci,ako je grupa veca,istrajnim letom ih prati i lovi.
R A Z V O J P O P U L A C I J E;Najkasnije od sredine 19 veka ukupna evropska populacija cvoraka je znacajno povecana.kao rezultat tog povecanja cvorci su bitno rasirili podrucje naseljavanja prema istoku i severuTo povecanja nastavkljeno je do oko sredine 20 veka.Smatra se da su razlozi tog povecanja bili blaga klima,veliko povecanje zelenih povrsina,kultiviranjem i odvodnjavanjem mocvara,sirenjem plantaza voca,vinograda i maslinjaka,kao i povecanjem plodnosti tla djubrenjem.Ovi cinioci doveli su do boljih mogucnosti ishrane kako u podrucjima gnezdenja tako i u zimovalistima.Nakon otprilike sesdesetih godina dolazi do znacajnijeg smanjenja ukupne populacije u severozapadnoj i severnoj Evropi.
L i t e r a t u r a;Google
Hrvatska enciklopedija tom 2,Leksikografski zavod
Wikipedija
Wikivrste
Wikimedijin sprwemnik

slike sa neta