Boliviska crna cajzla(Spinus atrata)

Crna cajzla iz Bolivije naseljava prostore centralnog i zapadnog Perua, ponajvise centralnu Boliviju, severne delove Cilea i zapadnu Argentinu.Njeno staniste su veoma visoke planine ovih predela te se srece na nadmorskim visinama od 1700 pa do 4800 m. Klima gde ova ptica zivi je umeren i dosta topla tako da temperaturni maksimum moze dostici 45 stepeni celzijusovih, a najcesca variranja temperature u toplim mesecima se krecu od 17-29 stepeni, dok hladnije mesece karakterise temperatura izmedju 2 i 15 stepeni celzijusovih.
Crne Boliviske cajzle koje se iz prirode izvezu u Evropu veoma tesko se aklimatizuju i po statistici svega 10% ptica opstaje u novoj sredini. Razlog tome je sigurno razlicita klima i pad imunog sistema zbog stresa koji nastaje zbog transporta i nametnutog zarobljenistva.Uglavnom u periodu privikavanja sradaju zbog kokcidioze , ali i zbog nekih drugih bakterija koje su prisutne u odgaivacnicama ptica.Ptice koje se prilagode daju potomstvo koje je mnogo otpornije i danasnji evropski odgoj se bazira upravo na takvim dobijenim pticama, ipak ptice iz prirode su mnogo robusnije od onih odgojenih u kavezu.
Muzjak boliviske cajzle ima prekrasno, briljantno, sjajno crno perje koje je u potpunom kontrastu sa nekoliko delova na telu koji su intenzivno zute boje. Na sredini krila nalaze se simetricne oznake u zutoj boji,nekoliko krajnjih bocnih repnih pera do 2/3 duzine repa gledano od korena su takodje zuti i zadnja zuta oznaka je u donjem delu stomaka oko analnog otvora. Zenka ima istovetan raspored boja , s tim da crna boja perja kod nje nije briljantna i cista vec bi se moglo reci da je tamno braon crna, a i zute oznake nisu drecece zute kao kod muzjaka vec su bledje krem zute boje.Noge su crno smedje sa potpuno crnim noktima. Muzjak i zenka imaju razlicito obojene kljunove, mada to nemora biti pravilo.Duzina ovih boliviskih cajzli se krece kao i kod ostalih njim srodnih vrsta cajzli, a to je 12-13cm.
Za smestaj parova obicno se koriste kavezi vecih dimenzija minimalne duzine 1m, sirine i visine po 0.5m sa obaveznom pokretnom pregradom na sredini koja sluzi za odvajanje muzjaka u periodu lezanja zenke na jajima.Stapici za stajanje su od drveta precnika 1cm.Pod kaveza se prekriva sitnim peskom , a pozeljno je da iznad njega postoji zicana resetka kako ptice nebi dosle u dodir s izmetom jer to u velikoj meri umanjuje mogucnost oboljevanja od kokcidioze,koja je pogubna za boliviske crne cajzle.Mesto kaveza s pticama mora biti stacionirano na nekom mirnom mestu koje nije toliko prometno jer su ove ptice veoma podlozne stresu.U periodu privikavanja i parenja predna strana kaveza se mora obavezno kamuflirati nekom cetinarskom granom ili vestackim zelenilom.

U prirodi boliviske crne cajzle hrane se mnostvom vrsta semenja,kako kultivisanih tako i dostupnih korovskih vrsta,mladim pupoljcima, vocem, a u periodu razmnozavanja koriste i zivu hranu-sitne insekte i larve.
Idealna smesa zrnevlja koju bi im trbalo davati sastoji se od: 25%semena trava,15%nigera,15% perile,10% semena locike,5% semena cikore,5% semena korova stricka,4% semena planinskih trava, 4% semena crvene repe, 3% semena iz jelovih sisaraka,3% bara, 3% semena zutog panisa,2% zutog prosa i 2% lanenog semena....


Tekst prepisan iz Avifaune br.17 ,a ator ovog teksta i ovih lepih slika je nas prijatelj sa foruma Nebojsa Antanasijevic-Boban.

Vaso to je samo deo clanka, nekomletno je to.

To sam uspeo da skinem sa avikulture inace ja nemam avifaunu, ovaj tekst je skunuo Danijel pa sam ga ja preuzeo
pozz

CRNA BOLIVIJSKA CAJZLA ILI CRNA CAJZLA


NAZIVI
Crna bolivijska cajzla prvi put je opisana 1837. godine od strane Lasfrenaye-a i D’orbiny-a, svrstana je u familiju(porodicu) zeba(fringillides) i podporodicu carduelis, a za nju figurisu dva latinska naziva carduelis atrata i spinus atratas. Nazivi za nju na nekim svetskim jezicima su sledeci:
francuski – tarin noir de Bolivie, chardonneret noir
portugalski – negrito boliviano
engleski – black siskin
nemacki – scwarzzesing
italijanski – negrito di Bolivia
holandski – zwartesijse
spanski – negrito de Bolivia, jilguero negro, cabecita negro obscuro, a u Argentini je zovu negrillo
GEOGRAFSKA RASPROSTANJENOST I STANISTE
Crna cajzla iz Bolivije naseljava prostore centralnog i zapadnog Perua, ponajvise centralnu Boliviju, severne delove Cilea i zapadnu Argentinu. Njeno staniste su veoma visoke planine ovih predela te se srece na nadmorskim visinama od 1700 pa do 4800m. Podnozja planina koja cine zone obrasle travom, rubni delovi gradova i naselja, kameniti predeli obrasli zbunjem, rubovi suma i sume, pa i vrhovi Anda su mesta gde zivi crna cajzla. Ovi predeli su uglavnom deo netaknute prirode, ali nazalost krcenjem suma zbog manjka poljoprivrednog zemljista zivotni prostor bolivijskih cajzli se stalno smanjuje. Klima je umerena i dosta topla tako da temperaturni maksimum moze dostici 45 stepeni C, a najcesca variranja temperature u toplim mesecima se krecu od 17-29 stepeni C, dok hladnije mesece karakterise temperatura izmedju 2 i 15 stepeni C. Normalno je da sa porastom nadmorske visine temperatura opada prosecno po 1 stepen C sa povecanjem nadmorske visine za 150m. Prostori Bolivije i Anda, kao i delovi Patagonije i Cilea imaju slicnu klimu, s tim sto je ona toplija u pojasevima koji su blize okeanu, odnosno zapadnoj obali Juzne Amerike. Zbog ovakve klime za razliku od vecine zeba koje migriraju u druge krajeve sa padom temperature, bolivijske cajzle ne migriraju u druga podrucja vec se samo spustaju u predele sa nizom nadmorskom visinom, odnosno njihova pomeranja su takoreci po vertikali planina koje nastanjuju. Crne bolivijske cajzle koje se iz prirode izvezu u Evropu veoma tesko se aklimatizuju i po statistici svega 10% ptica opstaje u novoj sredini. Razlog tome je sigurno razlicita klima i pad imunog sistema zbog stresa koji nastaje zbog transporta i nametnutog zarobljenistva. Uglavnom u periodu privikavanja stradaju zbog kokcidioze, ali i nekih drugih bakterijskih i virusnih infekcija koje su uobicajene u odgajivacnicama ptica. Mnogi porede njihov imuni sistem sa neotpornoscu Indijanaca sa prostora Juzne Amerike na bolesti koje su im doneli evropski osvajaci(ponajvise Portugalci i Spanci) i desetkovali ih jer ljudi iz tih predela nisu nikad dolazili u dodir sa nekim bolestima uobicajenim za belce(recimo neke vrste boginja). Evropski odgajivaci koji se opredele za crne cajzle moraju im pruziti mir, idealne uslove, da bi opstale, a ptice koje se prilagode daju potomstvo koje je mnogo otpornije i danasnji evropski odgoj se bazira upravo na tako dobijenim pticama. Ipak ptice iz prirode su mnogo robusnije od onih odgojenih u kavezu.
OPIS I RAZLIKA POLOVA
Muzjak bolivijske cajzle ima prekrasno, briljantno, sjajno crno perje koje je u potpunom kontrastu sa nekoliko delova na telu koji su intenzivno zute boje. Na sredini krila nalaze se simetricne oznake u zutoj boji, nekoliko krajnjih bocnih repnih pera do 2/3 duzine repa gledano od korena su takodje zuti i zadnja zuta oznaka je u donjem delu stomaka, oko analnog otvora. Zenka ima istovetan raspored boja, s tim da crna boja perja kod nje nije briljantna i cista vec bi se moglo reci da je tamno braon crna, a i zute oznake nisu drecece zute kao kod muzjaka vec su bledje krem zute boje. Noge su crno smedje sa potpuno crnim noktima. Muzjak i zenka imaju razlicito obojene kljunove, mada to ne mora biti pravilo. Vrh kljuna muzjaka je crno sivkaste boje a ka korenu je zuckast, mada se srecu muzjaci i sa potpuno sivkasto crnim kljunom. Kod zenki vrh kljuna ima tamniju crnkastu tacku i ka korenu je bledji, ali je u celosti sivkast, s tim da ima zenki i sa potpuno crnkastim kljunom. Duzina bolivijskih cajzli je uobicajenih 12 – 13cm, kao i za ostale srodne vrste cajzli.
SMESTAJ
Za smestaj parova obicno se koriste kavezi vecih dimenzija minimalne duzine 1m, sirine i visine po 0,5m sa obaveznom pokretnom pregradom koja deli kavez na dva dela , a sluzi za odvajanje muzjaka od zenke u periodu lezenja na jajima. Stapici za stajanje su od drveta precnika 1cm. Pod kaveza se prekriva sitnim peskom, a pozeljno je da iznad njega postoji resetkast pod kako ptica ne bi mogla doci u dodir sa izmetom jer to u velikoj meri sprecava mogucnost oboljevanja od kokcidioze, koja je pogubna za bolivijske crne cajzle. Voda za pice mora biti sveza i davana putem pojilica, dok se zasebno, povremeno unosi sud sa vodom za kupanje ptica. Mesto stacioniranja kaveza u pticarniku trebalo bi biti brizljivo izabrano u nekom mirnijem, neprometnom delu jer su crne cajzle podlozne stresu. U periodu privikavanja prednja strana kaveza se maskira cetinarskom granom ili vestackim zelenilom, a takva kamuflaza neophodna je i za period razmnozavanja kada se na slican nacin kamuflira deo kaveza gde se postavlja gnezdo.
ISHRANA
U priridi bolivijske crne cajzle hrane se mnostvom vrsta semenja, kako kultivisanih tako i dostupnih korovskih vrsta, mladim pupoljcima, vocem, a u periodu razmnozavanja koriste i zivu hranu – sitne insekte i larve. Idealna smesa zrnevlja koju bi im trebalo davati u volijeri sastoji se od: 25% semena trava, 15% nigera, 15% perile, 10% semena locike, 5% semena cikore, 5% semena korova stricka, 5% semena oenotere(latinski naziv ili na francuskom , to nisam mogao dobro da prevedem), 4% semena divljih planinskih trava, 4% semena crvene repe, 3% semena iz jelovih sisaraka, 3% bara, 3% semena zutog panisa, 2% zutog prosa i 2% lanenog semena. Ovakvu smesu(mesavinu) semena je komplikovano obezbediti pa se savetuje i jedna prakticna receptura za pripremu 4kg mesavine pogodne za hranjenje bolivijskih cajzli, a ona se pravi mesanjem: 1kg semena divljih trava, 500g neke od gotovih(fabrickih) mesavina za cajzle, 500g neke od gotovih mesavina semena za stiglice, 1,8kg mesanog semena za kanarince i 200g semena planinskih trava. Postoji i jedna gotova mesavina semena za bolivijske cajzle koju proizvodi firma “Blattner”, a ona sadrzi skoro svo navedeno semenje iz opisane idealne mesavine. U periodu razmnozavanja maticnom paru obavezno se dodaje ziva hrana- sitni suseni insekti, larve, crvi brasnari, jajcana smesa obogacena vitaminima i mineralima, seme iz sisarki jele i bora, a posebno je bitno dodavanje semena cicka koje je jako bogato lisinom i metioninom, amino kiselinama bitnim u periodu snosenja jaja. Jedan belgjiski odgajivac koji odgaja uspesno crne cajzle vise godina izvanrednog kvaliteta, preporucuje u periodu razmnozavanja neku vrstu testaste smese koju pravi umesavanjem semena nigera, kuvanih jaja, sitno iseckanog sirovog mesa , suseninih larvi insekata i vitaminsko mineralnog dodatka.
RAZMNOZAVANJE
Period kada u prirodnim uslovima bolivijske cajzle otpocinju sa razmnozavanjem je mesec maj. Gnezdo grade najcesce na vesto kamufliranom mestu visoko na cetinarima, a redje medju liscem neke druge vrste drveca. Ono je kruznog oblika precnika oko 9cm, dubine 6cm, koje u osnovi grade od nesto grubljih grancica a oblazu ga suvom travom, vunom, dlakom zivotinja i paperjem. Par gnezdo, uz mnogo veci udeo zenke u tome, uspeva da sagradi za 7-8 dana, a nakon toga zenka u njega polaze 3-5 ruzicastih(braonkastih) do belo plavih jaja sa mrkim tackastim mrljama, dimenzija 19X13mm. Period inkubacije je 13-14 dana, a narednih 10-12 dana zenka ne napusta cesto gnezdo, vec greje mlade ptice, dok je za ishranu nje uglavnom zaduzen muzjak. Sa 15-17 dana starosti mladi pocinju da napustaju gnezdo, a roditelji ih hrane na drvecu sve dok se ne osamostale potpuno, a to je 30-35 dana od izleganja. U volijerama bolivijska cajzla se razmnozava u periodu april-maj, a maticni parovi se formiraju od ptica starijih od 12 meseci. Traze mir u periodu parenja, a potrebno im je postaviti gnezdo, nalik kanarinskom, u visi deo kaveza i obavezno ga zakloniti prirodnom jelovom grancicom ili nekim vestackim zelenilom. Gnezdo se oblaze prirodnim materijalom kao sto je juta ili pamuk, a paru se nudi i pogodan materijal za gnezdjenje. Pozeljna temperatura u periodu reprodukcije crnih cajzli je izmedjuu 17-21 stepen C, a vlaznost 55-65%, mada aklimatizovani bolivijski cajzlici tolerisu i manju vlaznost i temperature od 15 stepeni C u tom periodu. Posle polaganja tri jajeta muzjak se pokretnom pregradom obavezno odvaja od zenke jer je skoro uvek agresivan prema njoj dok lezi na gnezdu, te uvek dolazi do loma jaja ako se on ne odvoji u periodu inkubacije. Kada se mladi izlegu temperatura u odgajivacnici ne bi smela biti niza od 17 stepeni C. Mladi prvo mitarenje zapocinju sa tri meseci starostii a zavrsavaju ga sa sest, kada se zaodevaju u identicno prjano ruho kakvo imaju odrasle ptice. Odrasle ptice u kavezima obicno se mitare u peridu sptembar – novembar.
PESMA
Crni cajzlic pri pevu zauzima karakteristican stav sa rasirenim krilima i donekle rasirenim perima u repu, kao da tada zeli da prikaze prekrasne, zute, kontrastne sare na krilima i repu, u odnosu na crno perje tela. Mesto odakle otpocinje pev i udvaranje najcesce je najvisa grana na drvetu gde ce sviti gnezdo ili neki izolovani visok zbun. Pesma se sastoji od mekanog cvrkuta u kome se naziru ture nalik flautama, a delovi pesme obogaceni su i metalnim zvukovima. Neretko muzjak bolivijske crne cajzle pri udvaranju leti oko zenke rasirenih krila i peva u letu, a obicno nakon toga sledi i cin parenja.

Zadnjih godina kod crnih bolivijskih cajzli putem hibridizacije uneta je razredjena mutacija

Nekoliko takvih ptica



Uploaded with ImageShack.us



Uploaded with ImageShack.us


muzjak




Uploaded with ImageShack.us

par uocljiva razlika u raskosnijem perju muzjaka




Uploaded with ImageShack.us

Hvala Bobane na i svaka cast za ovaj tekst.
pozz

Hvla na komentarima, ovo je dosta stari clanak koji sam pripremao, Vasa me prosto izazvao da ga u celosti postavim jer je postavio delove.

Veoma interesantne ptice. Imali itko na foruma iskustva kada se tice ovi ptica?

Divne ptice. Moram sebi nabaviti jedan par. Jesu li ovo tvoje ptice na slikama?

koliko uopće koštaju te ptice

black siskin je napisao/la:koliko uopće koštaju te ptice

Niso bas najeftinije nalazio sam za 500-600 eura (par) po njemackoj. Mislim da se sigurno moze naci nesto jeftinije ali sumljam ispod 400 eura.

predivne su ali kao kod svih stvari pa tako i kod tih ne treba se zaletavati.prvo moram si sazidati malu kućicu di će one imati svoj mir pošto su podložne stresu. u međuvremenu skupljam informacije pa ako uleti nešto povoljno tu sam. ta igra imati ove ptice a nepoznati ih dobro mogla bi me skupo koštati.

za te ptice intrigirao me prijatelj talijan koji kao veliki ljubitelj ptica kaže da netko u hrvatskoj prodaje te ptice kod njih za 100 ili 150 eura prstenovane sve legalno!!!! očito da nešto smrdi

ja mislim da bi to mogla biti bosna ili srbija ali ne hrvatska no do sada vrtim se u krug!!!

http://tiho.wordpress.com/cajzle/

Evo ovdje imas prilicno dosta informacije. Kako sam shvatio ptice koje ilegalno dolaze do Evrope dolaze preko Srbije i Ukraijne. Pa mozda su onda i jeftinije u tim krajevima. Kako znam ove ptice su na Cites listi ugrozeni ptica.

U Mađarskoj na sajmu u Monoru imali su ih bugari po 30-40 eura/komad

e štetta a baš sam gledao za taj monor di se nalazi.očito da će sljedeće godine to biti nezaobilazna meta. jer opet da nešto ide po zlu za tih 40 eura ili 500 velika je razlika

To je sigurno import. Po pricama stari njemacki ticara u stari 80ti su se mogle koje god hoces ptice u Hollandiji uzeti za 30-40 maraka u ta vremena.

Evo malo slatkisa

https://www.youtube.com/watch?v=ciRUL9iUoXM

hvala vrlo ineresantno sve sam ih poslušao.
oprosti magelan ali kako to da koristiš sliku craduelisa tristisa? šta i tebi se sviđaju te ptice ili zato jer posjeduješ koju?

Nazalost nedrzim C tristis (Zlatnicajzl). I oni su prilicno skupi a prijebi naso zivot na mjesec mislim nego te ptice u Svedskoj. Niso bas jeftine a najbolje se osjecaju u volljerama.

pošto je ovo post o bolivijskoj crnoj cajzli mogao bi dodati par riječi šta do sada nije spomenuto